Gvozdeni parobrod SS Lina izgrađen je 1879. godine u Newcastle-u, Tyne, u Velikoj Britaniji. Ovaj teretni parobrod ima čeličnu konstrukciju i izgrađen je u vreme kada su gvozdeni parobrodi predstavljali veliki napredak u pomorskom transportu u odnosu na jedrenjake. Glavna paluba je bila od drveta kao i palubni deo od pramca do krme, sa komandnim mostom smeštenim na sredinu palube. Parni motor bio je smešten ispod komandnog mosta, a ispod pramca i krme nalazila su se dva tovarna prostora, svaki sa jarbolom za utovar i istovar. Dimnjak je bio iznad parnog kotla u blizini komandnog mosta. Ovaj stari parobrod plovio je celim Mediteranom sve do severne Evrope pod imenom Ville de Namour, a posle i Nueva Estramadura prevozeći ulje, ugalj i vino. 1901. godine prodat je Vicenzu Granatu, vlasniku Societa Adratica iz Barija u Italiji.
Na poslednje putovanje brod je krenuo iz Rijeke, 14. januara 1914. godine, natovaren sa 720 tona drveta, pod komandom kapetana Giuseppe Cicconardija. Napredovali su veoma sporo zbog loših vremenskih uslova. Kod prolaza Vela Vrata, između Cresa i obale Istre, magla je bila toliko gusta da je posada potpuno izgubila orijentaciju. Nevreme je brod, kojim je sa takvim tovarom bilo nemoguće manevrisati, nosilo na stenovite obale što je za Linu bilo fatalno i brod je potonuo nedaleko od rta Pecenj na Cresu. Vest o nesreći prvo je objavilo jutarnje izdanje italijanskog Il Piccola 19. januara 1914. godine pod naslovom Il Naufragio Del Piroscafo Lina.
Postojanje olupine su 60tih godina roniocima prijavili ribari kojima su se na toj lokaciji često kidale mreže. Tada se nije znalo da je reč o SS Lini.
Parobrod Lina nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a posebno je impresivan zaron sa obale ka dubini, jer tada imate pogled na pramac koji se pojavljuje pred vama. Ronjenje na Lini zahteva iskustvo, jer se zbog položaja broda i veoma strmog terena vrlo brzo možete naći na velikoj dubini. Lina leži na peščanom, ali vrlo strmom dnu tako da se vrh pramca nalazi na 27 metara, a kormilo na 52 metara dubine. Drvena paluba broda i komandni most su uništeni, pa se jasno vidi unutrašnjost, kargo prostor prekriven ribarskim mrežama, glavni kotao i parni uređaji. Na dimnjaku je još vidljivo slovo G koje predstavlja logo Adriatic kompanije i porodice Granato. Vidljivost na lokaciji je dobra, ali značajno varira jer se olupina nalazi u kanalu gde su vremenske prilike sklone brzim promenama.
