Dizel teretni brod Peltastis porinut je, kao Alsterpark, 06.03.1952. godine u Nemačkoj. Krajem 1967. godine postao je vlasništvo Chr. M. Sarlis Co. i više mu matična luka nije Hamburgu, već to postaje Pirej u Grčkoj. Tom prilikom brodu je promenjeno i ime u Peltastis.
Potonuo je 08.01.1968. godine između Šila i Krimna na ostrvu Krk. Kod lokalnog stanovništava je poznat i pod imenom Grk i predstavlja jednu od najboljih i najlepših olupina u severnom delu Jadranskog mora.
Brod je još uvek u jednom komadu i leži na dnu u uspravnom položaju. Vrh jarbola se nalazi na samo 8m ispod površine mora, dok sam brod leži na pešćanom dnui na maksimalnoj dubini od 32 metara. Brod je dugačak 60m. Iskusniji ronioci mogu prolaziti kroz komandni most i teretni prostor. Gornja paluba se nalazi na dubini od 18m, a spuštajući se ka krmenoj palubi dolazimo do dubine od 25m. Sama krma leži u pesku na dubini od 32m. Pramčana sidra sasvim su blizu obale prema kojoj je okrenut pramac, a jedno od njih je izvađeno i nalazi se u mestu Šilo. U samoj olupini i oko nje nailazimo na velika jata riba, a jedan broj škarpina i murina je našao svoj dom u ovoj olupini.
Brod prati veoma interesantna priča. U noći između 7. i 8. januara 1968. godine bilo je jako nevreme. Teretni brod Peltastis, vlasništvo Sarilis Shipping Company, od oko 1600 bruto registerskih tona, ukrcavao je drvo u luci Jurjevo kod Senja. Zbog najavljenog nevremena i bure koja na tom području može dostići brzinu od preko 150 km/h, napustio je u popodnevnim satima 7. januara luku Jurjevo i krenuo prema Rijeci u potrazi za sigurnijim sidrištem. Već u sumrak je počela snežna vejavica kada se brod sa dva sidra usidrio na sidrištu Pazduhovo, 200 do 300 metara ispred Dramlja. Vetar se pojačao, sidra su zaorala morsko dno. Ni puna snaga dizel brodskih motora nije mogla da se suprotstaviti jakom vetru i ogromnim talasima. Peltastis se krmom približavao stenovitoj obali između Krka i uvale Soline. Veruje se da je oko dva posle ponoći već prvi udarac krmom u greben bio koban. Prodor mora u utrobu broda je bilo nemoguće zaustaviti. Brodski sat stao je na 3 sata i 50 minuta. Teretni brod Peltastis je potonuo na samo 50 metara od obale.
Od 12 članova posade spasila su se četvorica, dok su u narednih nekoliko dana pronađena tela sedmorice mornara. Posljednji član posade, kapetan Teodoros Beleisis nije pronađen i proglašen je nestalim. Ronioci koji su tada ronili na olupini broda tvrdili su da su videli čoveka pored stola za navigaciju, kako stoji u uspravnom položaju, malo nagnutim iznad stola. Iako u početku niko nije verovao u te priče, austrijski turista Franz Mitznneg je u julu 1968. godine podvodnim snimkom potvrdio da je taj čovek kapetan Teodoros Beleisis. Pretpostavlja se da je, ne želeći da napusti brod koji tone, naredio posadi da ga zaveže za komandni most. Posle više od devet meseci kako je brod potonuo, 13. novembra 1968. godine kapetan Teodoros Beleisis je sahranjen u Rijeci.
