Luana je izgrađena 1892. godine u P. Austin & Son brodogradilištu u Sunderlandu. Napravljena je za Leith, Hull & Hamburg Shipping company pod imenom Majorka. To je bio teretni brod dužine 68,58 metra i širine 11,5 metara, sa dva jarbola, jedan na pramcu i jedan na krmi. Imala je i tri spremnika, jedan pramčani i dva krmena. Na samoj krmi i danas se može videti predivno krmeno kormilo. Brod je imao parni motor sa trostrukom ekspanzijom od 136 HP sa kojim je mogao je da razvije brzinu od 9,5 čvorova.
Majorka menja vlasnika i ime 1924. godine. Odlazi u Belgiju, matična luka joj postaje Antwerpen i vlasnik broda Cie. Belge De Navigation - F. Alexander Fils & Cie mu menja ime u Leopold De Wael.
Zatim, 1931. godine brod postaje vlasništvo Aleksander Armementa, da bi dve godine kasnije, 1933. godine, ponovo promenio vlasnika. Kupuje ga Bartolomeo Loffredo i menja mu ime u Luana. Matična luka mu postaje Napulj. Međutim, 1936. godine brod ponovo menja vlasnika i sada ga kupuje Giovanni Longobardo, takođe iz Napulja.
U martu 1947. godine (03. mart 1947.) Luana je prevozila boksit iz Manfredonie za Veneciju. Pet milja južno od rta Kamenjak naletela je na minu i potonula. Na žalost 12 članova posade je poginulo. Mada je ostalo ostvoreno pitanje kako se Luana uopšte našla blizu istarske obale, koja joj baš i nije bila usput. Nadamo se da će istorija naći odgovor na ovo pitanje.
Treba reći da većina ronilaca i dan danas Luanu pogrešno zovu Dormio, Giuseppe Dormio. Ova dva broda su skoro istih dimenzija, slične konstrukcije, potonuli su skoro u isto vreme, na isti način, naletevši pramcem na minu i nalaze se relativno blizu jedan drugog. Iako se već neko duže vreme zna da je brod koji leži 5 milja južno od rta Kamenjak u stvari Luana, naziv Dormio koji se odomaćio u ronilačkim krugovima je jako teško promeniti.
Olupina danas leži na 49 metara dubine u uspravnom položaju. Najviša tačka broda se nalazi na 39 metara dubine. Širina broda je 11,5 metara . Pramac je okrenut prema Puli, izgleda kao da je odvojen od ostatka olupine, mada se još uvek drži za nju desnim delom.
Ova olupina je izuzetno pogodna za tehnička ronjenja, zbog dubine, a i sam zaron ipak zahteva jedno veće iskustvo od ronioca. Ronjenje se obično počinje na komandnom mostu, odakle se lagano spušta prema krmi broda. Na ovoj olupini je skoro uvek odlična vidljivost, tako da je ronjenje na njoj bez obzira na dubinu veoma prijatno. Dešava se da struja bude dosta jaka, tako da treba voditi računa o tome. Velika jata riba se redovno sreću oko broda i ponekad nam zaklanjaju pogled na olupinu. Pošto je drvena paluba istrulila, lepo se može videti ruda boxita koju je brod prevozio. Pramčani i krmeni jarbol su slomljeni i leže na palubi.
Osim spoljašnjeg razgledanja, moguće je zavući se i u brod, po spremnicima i u komandni most broda. Najlepši doživljaj je ipak odlazak na krmu broda gde se još uvek nalazi kormilo. Na komandnom mostu možemo sresti stalne stanovnike olupina, velike ugore.
